OFFLINE

Iza predgradja, daleko,
Na kraj suma
Koje bojazljivo kruze oko grada,
Na strmoj i neplodnoj ravni,
Bez imena i lepote,
Opet te nadjoh.
Zarobljen u jedva cujnom zvuku
Koji prolazi osamljen ovim krajem
To si ti,
Smislu i zaboravu,
Svih puteva i snova.
Bez srece. Bez reci. Same zvezde slaze
U skut zaspalu prosjaku.
To mi se opet javljas ti, u zvuku,
I ovo se cudo nece objaviti nikad,
Nego ce uvek cutke rasti u meni,
Dok me ne ispuni svega
I ne ponese
Kao najsnaznija krila.
Ivo Andric