OFFLINE

Арбанаси од Кавказа до Србије-I и II део ПРИСТУП и II ПРЕДСТАВА АРБАНАСА
Posted by Никола Шљивић on Wednesday, September 22, 2010     Under: Радови
Излагање др Јована И.  Деретића на научном скупу МЕТОДОЛОШКИ ПРОБЛЕМ ИСТРАЖИВАЊА ПОРЕКЛА АЛБАНАЦА  одржаном 21. јуна 2007.год у Србској Академији Наука

I ПРИСТУП

Народ, који ми Срби називамо Арбанасима, странци Албанцима, а они сами себе називају Шћипетарима, запосео је, после Новог Епира, Поморја и Доње Зете, са Скадром, хиљадугодишњом престоницом Србије, сада и део Старе Србије – Косово и Метохију. Срби су протерани са свих тих територија, као и са свих других које су они запосели. У циљу правдања злочина и насиља над Србима, Арбанаси истичу некаква своја историјска права. Поред разних игара заинтересованих сила и центара моћи које су проузроковале ратну агресију НАТО пакта на Србију, поставља се, као главно, питање – ко има право на тај део Старе Србије, односно, чије је историјско право, ко је правни власник те земље? Јасно је да је онај народ који је први поседовао ту земљу њен правни власник и да њему припада историјско право. Пошто Арбанаси нису освојили од Срба нити једну од поменутих територија, то им не припадају, ни по праву мача. Други су им стварали писменост, митове, и нацију, што јасно говори да су они оруђе у нечијим рукама уперено против Србије. Из тих разлога се њихови злочини не спречавају, и не кажњавају, па чак ни не региструју. Нигде се тако јасно не оцртава Медузина глава антисрбске завере, као на примеру Арбанаса. Арбанаси воле да говоре: “чија стока тога и планина”. Они једноставно не схватају, да се не може присвојити туђа планина једноставно тако што ће се пустити стока да на њој пасе.
Потребно је, на основу науке, у првом реду историје, археологије и лингвистике, утврдити ко је ко у овом спору. Са том намером је одржан “Округли сто” у Србској Академији наука и уметности.

II ПРЕДСТАВА АРБАНАСА

Имамо две различите и супростављене представе Арбанаса, њиховог порекла и историјске улоге. Прва представа је била на снази од 11. века до Берлинског конгреса 1878. године, и друга од тог датума на овамо. По првој представи Арбанаси су један кавкаски народ који је дошао у Србију половином 11. века. “Деца Кавказа”, како је писао средњевековни писац Магиус Патавиус. Срби су староседеоци, потомци познатих старих племена као што су: Илири, Венети, Трачани, Дачани, Сармати, Мези, Дардани, Трибали, Македонци и Епирци. По другој представи, Арбанаси су староседеоци у Србији, потомци Илира, а Срби су непознати варварски народ који се доселио у њихову земљу негде између шестог и десетог века. Ова друга представа наметнута је и у Србији, после Берлинског конгреса, од стране тако зване бечко-берлинске, односно нордијске историјске школе, која се у Србији представља и подржава као званична, и једина. Први који је иступио са претпоставком да су Арбанаси староседеоци, потомци Илира, био је немачки историчар Тунман 1774. године. Његова теза је изгледала сулуда, али је доживела широку примену после подршке бечко-берлинске школе, у другој половини 19. века. А није се догодило нити једно ново откриће на пољу археологије, историје, лингвистике или етнографије које би могло да послужи као повод за постављање ове тезе.
Напротив, било је све јасније да су Арбанаси скорашњи досељеници у Србију и у Европу. Кроз стари и цели средњи век знало се и код Срба и код странаца ко су Илири, и да је то једно од имена, односно синоним, за Србе. Није било никаквог научног ослонца за правдање те замене.
Ево како је то код нас данас представљено од људи који не држе до науке нити истине, и говоре у прилог нечије политике:
“На Косово и Метохију, области у средишту Балкана, … словенска племена населила су се у раздобљу између VII и X века.” Душан Батаковић, члан преговарачког тима владе Србије за Косово и Метохију, (1). “Политика”, 29 септембра 2006. године (28. страна).
А ево како код људи од науке.
У античком времену: “Западно од Македоније живе Дардани и Илири, два имена за један исти народ – Србе” Џон Камбел, један од најученијих британских историчара 19. века, (2).


PREUZETO SA STRANICE http://www.zabranjenasrpskaistorija.com/raddrderetica.php